Negde sredinom novembra svake godine okolina restorana Šaran u Zemunu obuče se u jesen, a sam restoran postane neobično okićen i iz njega stalno dopire neka fina muzika. Ni prejaka ni preslaba tek toliko da čovek koji žurno prođe, shvati da se nešto dešava. Praktično kao najava predstojeće zime, ali zime koja miriše na more. Klape i vrcav ritam pojedinih tekstova upotpunio mi je to veče na Danima Istre. Uz svetlost sveća, sjajnu dekoraciju na stolu i vino dobrodošlice taj dan sam iščekivala jer znam da ću videti draga mi lica.
Postoje ljudi koje srećem ovde na Danima Istre u “Šaranu” i nekako je ovo postalo sastajalište svih nas koji volimo miris mora i maslina kroz dobar zalogaj i izvrsnu kapljicu. Kako se vlasnica restorana Jasmina Vekić uvek potrudi, na švedskom stolu ne postoji istarska delicija koju možete da zaobiđete. Od nekoliko vrsta sireva preko najfinije šunke i istarske tartufate do najfinijih namaza od maslina i plodova mora.
S godinama valjda ne možeš ni loše društvo ni loše vino. Da bi jedno išlo uz drugo, moraju oba da budu odlična. Imam tu sreću da zaista znam mnogo različitih ljudi, da se uzajamno iskreno volimo i da nam je svako zajedničko druženje – trenutak otrgnut od realnosti u kojoj svi radimo od jutra do sutra.
Dani Istre poslednjih godina imaju i humanitani karakter pa je tako ove godine uručena stipendija mladoj violinistkinji i džeparac dok bude pohađala časove u čuvenoj školi violine u Istri.
Aplauz koji se prolomio salom kada je devojčica odsvirala kompoziciju na violini, samo je dodatno ukazao da je humanitarna akcija uspela i da je stipendija otišla u prave ruke!
Da je finansijski potpomognut jedan san u čijem je središtu muzika.
Tekst: Ivana Đorđević
Foto: Igor Đorđević
Moje srce oko vrata: Nakit Branka Džodić – Best design nakit
Komentari