Žene retko prave kompromise, znate.Barem kada vide da je preko puta njih neko jako glup. Nebitno da li im se taj neko sviđa(o). Jedno glupo pitanje i ode mast u propast. I nije ovo samo moja priča. O, ne. Skoro me od srca nasmejala jedna draga drugarica koja je izgovorila svoje iskustvo sa jednim od poslednjih udvarača. Situiran je kaže, lep je, ali kad joj postavi neko glupo pitanje ili pošalje neku nepismenu poruku, ona odlepi.
– Pitao me je ladno – „Kaću dođem da prespavam kod tebe?“ S tim što je kad ću napisano kao jedna reč, bez slova „d“ kod kad.
Nas nekoliko se samo zasmejuljilo, a ja sam morala da pitam.
– Čekaj, kako ti to kao pismena žena podnosiš, meni samo to nije jasno?
– Podnosim tako što sam mu rekla da spavati neće kod mene…ako sam mu dala priliku da me osvoji, evo da probamo, ali neće spavati kod mene. Nismo mislili da me osvoji svojim krevetskim veštinama.
Sva je prilika da se on opismeniti neće, jer njegova poenta nije da nauči da piše, nego da prespava kod moje drugarice. Malo da vam dočaram situaciju. Ona je jedna prefinjena profesorka književnosti, žena koja se ostvarila u svakom smislu i poslovno i privatno, kao majka i kao poslovna žena i sad mi igra osmeh dok ovo pišem i zamišljam njenu facu dok čita njegove poruke.
Stvarno mislim, da ne biva ništa kad se sretnu pismen i nepismen. I nepismenost nekada govori više od konta na računu, od dobre građe i lepog lica. Nepismenost govori da ste bazično zaostali. Da ste ostali zaglavljeni u vremenu, da ne čitate knjige, ne znate šta je pozorište, da se ne mešate sa kulturnim svetom, nepismenost vas ogoljava i ostavlja tako gole da od vas prolaznici okreću glavu.
Iskreno, mislim da nepismenost više pogađa žene u muško ženskim odnosima.
Da je muškarcima nepismena žena zapravo dobrodošla ako misle da hvataju krivine u toj vezi.
Jer nepismen u bilo koje doba znači biti – slep kod očiju. Milsim da su o tome pisali još početkom 20. veka. Muškarci na Balkanu često umeju da žene svrstavaju u onaj sekstički kontekst „šta ona zamišlja, ona je žena“ ili još gore „kakva je ona majka i kakva njena karijera“
I mnogo žena pristaje na to da su samo žene i da njihova tradicionalna uloga u kući, kraj dece i šporeta. Ne treba ići daleko pogledajte samo oko sebe. Pojava kao što su sponzoruše i starlete, takođe govori u prilog – oženi me da više nikada ne radim i rodiću ti koliko hoćeš dece. Ne kažem, svako neka bira svoj put, samo što mislim da prepuštanje na volju muškarcu ima više manjkavosti nego prednosti. Ako me razumete.
Žene, naročito pismene i samostalne, jako vode računa s kim su i zaista mislim da sve u vodu pada pred jednom nepismenom porukom. Jednim pitanjem, koje isijava toliko gluposti da se to ne može progutati ni pod kojim uslovima. A iza gluposti – na kraju dragi moji, uvek stoji zloba. Izbeći ću deo koji je na putu do zlobe, vrlo izvestan. Glupost uvek prate, loše odluke, impulsivna ponašanja, socijalna neujednačenost, psihička upadljivost, i naposletku zloba. Jer glupom čoveku je jako teško objasniti bilo šta. A glup čovek mrzi sve što ne razume. I eto nama zlobe.
I što bi mama moje mame rekla, pazite s kim se zabavljate. Nije sve u tome što je neko lep, pogledajte kako se ponaša taj neko, da li je pametan, jer u slučaju da se orodite – gledaćete i mališane sa istim takvim osobinama.
Tako da se vratimo na poruke. Nije strašno dopisivati se dokle god umete da čitate između redova. Glupost se uvek krije – između redova.
Tekst: Ivana Đorđević
Komentari