Category: LJUBAV

LJUBAV NA PRVI KORAK

Dok su mi pred očima prolazile prve palme na ulicama Vodica i dok sam virila kroz  prozor kao dete  koje jedva čeka  da stigne na more  sa radija su se čuli  stihovi:

Blago meni što si tako ljut, to je znak da biram dobar put, jer dok ti smeta sjaj, znam da ne vidiš  mi kraj, kamo idem zato ne pitaj!

Otkuda tako poučni i zanimljivi stihovi otpevani nežnim zvonkim glasićem i kakva je to pesma uopšte? Kad radiš u industriji zabave i na muzičkoj televiziji, neke pesme ti i bukvalno  promaknu dok razmišljaš o rokovima, o gostima i emisijama. To je moj slučaj sa ovom pesmom. Čula sam sto puta da “Život nije siv” ali nisam ni slutila  da može da  bude ovako živopisan. 

U Vodicama sam bila prvi put pre par godina. Kao prijatelj CMC TV i Croatia  Recordsa bila sam čest gost na različitim događajima, kako u Zagrebu  tako i na čitavom hrvatskom primorju. I svaki put donosila sam različite impresije, poznanstva  i bezbroj lepih uspomena. 

Prvi put se podesilo da mogu da odem na neko divno mesto gde ću uživati taman toliko koliko mi je potrebno, ali i raditi taman onoliko  koliko mi je to zadovoljstvo. Taj balans kod javnog posla je možda i najvažniji. A ovoga puta sam ga postigla.  Posle dugo vremena uživala sam na Jadranu neopterećena rokovima i obavezama, jer sam  znala da stižem sve. CMC  festival je za mene kada sam prvi put otišla pre nekoliko  godina bio veliko otkriće, ali ove godine me definitivno oduševio. 

Od mog prethodnog boravka u ovom mestašcu na Jadranu, čini mi se nije se promenilo  mnogo, sem što su neke pešačke staze pored obale zatvorene. Tačnije luka je imala jednu prečicu za koju sam znala, a koja je sada zatvorena ogradom. Sve to i  ne bi bilo neobično da  nisam krenula – baš tuda. Što  bi rekao Skot Pek – put kojim se ređe ide. E pa krenula sam tuda i morala da pregazim obalu. Tom prilikom zaradila sam i ožiljak na dekolteu jer gledajući u noge nisam gledala gde mi je glava i bi šta bi! Al’  valjda je to život. Da probaš, ideš kuda te noge i pamet vode, pa nekad sa ožiljkom, nekad punog  srca. Cest’ la vie!

20180610_113224-01

Tradicionalno krstarenje brodićem počelo  je uz laganu muziku, odabrana vina i morske specijalitete. Lekcija  koju sam naučila prethodnih godina je  da se na brod uvek ide  u tesnom. Ukoliko se odlučite  za bilo  lepršavo vetar će se potruditi da umesto čašu sa vinom, u ruci držite – suknju. I tako sve vreme krstarenja. Sreća pa imam iskustva i sa brodovima i sa krstarenjima pa sam ovoga  puta otišla – takoreći spremna na sve. I za uslove i za prilike.  (more…)

ZDRAVO ZA GOTOVO

Prvo oni čuvaju vas, a posle vi njih

Prvo oni čuvaju vas, a posle vi njih

Volite ljude i pokazujte im to dok su živi. 

Nešto slično sam rekla svojim roditeljima kada su me pre pola godine pitali zašto moraju da idu u Vrnjačku banju svake godine i zašto ih baš teram da idu u sred sezone. Da se razumemo, nije da ih ja baš motkom teram, idu oni sve u 16, nego su hteli da prolongiraju odlazak, a meni kao rođenom kontroloru svih  životnih situacija to ne ide da odobrim.

I tad izrekoh glasno, jasno, konkretno i bez zapete:

– Znaš, tata, umrećete jednog  dana i biće mi žao što nemamo više zajedničkih uspomena. Ovo ti je sad da bih  ja jednog  dana  imala čega  da se sećam, a vama odmor znači da biste duže živeli.

Prihvatili su oboje ćutke, bez mnogo rasprave, seli u auto i oduševili  se kako smeštajem u Solaris Resortu, tako i klimom, sreli  stare  prijatelje, stekli neke nove. I nauživali se tih  10 dana. Spa centar im se ne  treba ni da kažem, dopao naročito. Kvalitetna  hrana i dobar san učinili su svoje, tako da je moja misija uspela. Kad sabirate život, treba da imate čega  da se sećate. Ćerka me je kasnije pitala, zašto sam im rekla onako grubo da će umreti jednog dana. Zato što nekada  drugačije ne može. Ljudima tek kad pomeneš smrt, shvate koliko je život dragocen i koliko ne treba da im bude žao da potroše na sebe i svoj komfor. Ma, koliko ne treba da im bude žao vremena  koje će potrošiti na sebe. Možda je danas hedonizam u modi, ali da se ne lažemo, zbog  čega radimo ovoliko ako sebi i svojim najmilijima ne možemo da priuštimo nešto lepo i vredno sećanja?

Mene lično ako pitate, ja radim da bi mi neke stvari u životu bile lepe, dostupne i lake. Svoj posao volim, jer u njemu istinski uživam. A svoje roditelje poštujem, jer sam i sama roditelj i želim da svom detetu dam primer kako se treba ponašati prema svojim najbližima. To nema veze mnogo sa tim da li se nekada slažete, ne slažete, da li vam se stavovi razmimoilaze i šta  će vam neko od nepokretnosti ostaviti u nasledstvo. To ima veze sa zdravom pameću. Roditelji najpre čuvaju vas dok ste mali, a onda kako vreme odmiče, shvatite da ćete te iste roditelje morati da pazite vi. I da je za  sve  vas bolje ako su zdravi, pravi i svesni. 

22290046_1768254996583255_7805010065144886322_o

Kada dobijete svoju decu, shvatite da vreme realno brzo leti. Da se računa između dva letovanja, izmedju dve ekskurzije, između dve simpatije, od vrtića preko škole, do idućeg rođendana. 

Nije ovo nikakva priča o prolaznosti života, ali jeste o edukaciji. Nekada su ljudi umirali jer su bili gladni, bolesni, jer su bili neadekvatno informisani o načinu izlečenja. Danas kada je životni  vek mnogo mnogo duži, ljudi život i dalje uzimaju zdravo za gotovo. A nije. U zdravlje i lepotu življenja se ulaže. Imate mnogo  ljudi koji ne umeju da budu srećni. Mnogo onih koji žive u  prošlosti ili u dalekoj budućnosti.  Mnogo onih  koji nisu svesni da su srećni. 

Otuda i ono kada neko umre – prerano je, greota je, i zašto  baš  on. 

Zato  što život ne bira. I za one koje volite, uvek je odlazak prerano došao. Neko svoje korake potroši pre, neko kasnije. Poenta nije ni u kukanju, ni u filozofiranju, nego u življenju. Najboljem mogućem. U tome da kada već imate s kim, to vreme provedete kvalitetno. Na nekom lepom mestu. Da vam ne bude dosadno. I da imate čega da se sećate.

1640

Kada odu, ljudima je svejedno koliki ste im venac, suzu ili buket odneli za poslednji pozdrav. A kada vreme prođe i sami budete svesni da su trenuci koje ste proživeli zajedno bili jedina dragocenost  koju ste podelili.

Zato, volite ljude dok su živi. I  dok to mogu da vide i osete.  

Tekst: Ivana Đorđević

 

 

[Top]

BELI MUSKAT SA SAMOSA

image-0-02-05-701d4bef21fab83e881e744e58854d2605fca9d41eddb8c5e6fa3a2cbcd8b655-V

Gde god da pođeš stići ćeš baš tamo gde treba da budeš. Zvuči konfuzno kad se kaže ovako na prepad, ali niko nije rekao da vam je u životu sve jasno odmah.

image-0-02-05-28956d8897adb59a30504d6b835d9cc60f564e583e88b81f8eb100b49d94c77c-V

Manastir Časnog Krsta: Mesto nestvarne prirode i arhitekture, religije i istorije

Do pre pola godine nisam imala pojma da postoji ostrvo Samos. Sticajem okolnosti izabrah da ovde provedem odmor. Preporuka ljudi koji znaju šta mi treba i šta očekujem od letovanja i ćiribu-ćiriba! Evo me. Na sat i petnaest  od Beograda na plaži u glavnom gradu Vati. Soba sa pogledom na more, bistro more, prijatan vetar. 

Da ponovim niko mi ne veruje da je ovo maleno grčko ostrvo i da je Samos vrlo turistički relevantan. Svi vide samo tirkizno more i u čudu me pitaju gde sam ovo otišla i jel realno da je ovako lepo.

Grčko ostrvo Samos nalazi se u Egejskom moru

Grčko ostrvo Samos nalazi se u Egejskom moru

Ovde zapravo počinje priča o očekivanjima. Kad u glavi samo imaš sliku, ta slika te prati sve vreme dok se ne ostvari u realnom vremenu.  Kad u glavi imaš očekivanja, to se rasprši kao mehur od sapunice.

Hoću da kažem da ako krenete na put sa premisom da će vam biti sjajno zaista ce tako i biti.

Plaža na Samosu

Jedna od mnogobrojnih plaža na Samosu

Kako mi djavo ne da mira, i kako hoce da obiđem Samos, put me nanosi u Manastir Časnog Krsta. Odmah da se razumemo, kakav god da ste ili niste vernik molitvena mesta bilo koje religije su mesta jake vibracije i zato je korisno posetiti ih. Drugim rečima, da li verujete ili ne verujete manje je bitno jer je sam boravak u sakralnim objektima lekovit za spokoj, mir i ličnu ravnotežu. To znaju svi, samo niko neće da kaže. I važi za sve religije.

Izlaz uvek postoji samo ako želiš da ga vidiš

Izlaz uvek postoji samo ako želiš da ga vidiš

Manastirsko zdanje je vrlo interesantno. Imate utisak da ste u kakvoj scenografiji italijanskog filma i da će Sofija Loren sa suknjom na tufne da prodje odnekud i da zaparla italijanski. Bez obzira što sam u Grčkoj, na ulicama Samosa ja sve vreme imam utisak da sam negde u Trstu. Luka, arhitektura, nešto me asocira na ovaj grad. 

Detalj iz porte manastira Časnog Krsta

Detalj iz porte manastira Časnog Krsta

Manastirsko zdanje na uzvišenju, među mandarinama i opasano zidinama nekada je imalo 200 monaha. Danas samo četvoricu na službi. 

Idemo dalje ka mestu Kutsi gde degustiramo dzem od pomorandze, med, rakiju i maslinovo ulje. Usput čujem da je drugi obližnji manastir nemoguće obići jer je starešina manastira zabranio grupne posete. Ubrzo stiže objašnjenje. Lepa Poljakinja zavela je mladog monaha i on je otìsao za ovozemaljskim zadovoljstvima. Siroti monah zamonašio se sa 14 godina, ali njegova vera očito nije bila jača od lepe Poljakinje.

Vidikovac u mestašcetu Koumaradei

Vidikovac u mestašcetu Koumaradei

Uglavnom, Samos je ostrvo kontrasta. Kumaradei je mesto gde kupujemo čuvenu Pitagorinu šolju. Osim teoreme i numerologije, Pitagora je Grcima ali i  celom svetu ostavio priču o umerenosti. Kao tradicionalni ljubitelji vina, Grci su umeli da preteraju te im je Pitagorina šolja dala upravo lekciju o tome da ako prepunite šolju vinom, iscuriće vam sve što ste sipali.

Na redu je porodična vinarija. S vremenom, iako je konjak visoko na prvom mestu mojih omiljenih pića, počinjem da volim i vina. Ako mi se potrefi trenutak, vino ume da bude ozbiljno dobra priča.

20170806_140749

Porodična vinarija na Samosu – mesto za degustaciju čuvenog belog muskata

Ulazim na prostor vinarije, ide prvo vinograd, pa mala crkvica i naposletku, soba za degustaciju. Sa velikim šeširom i okruglim naočarima ličim sebi na Milenu Dravić iz onog filma i počinjem da se smejem. Zabava u najavi!

Pred nas iznose sir, masline, hleb i lubenicu. Jer se svako vino slaže sa ponekom hranom. Dezertna vina uz slatkiše, suvo belo uz slaniše. Osnova im je sorta beli muskat sa Samosa koji samo ovde ima poseban šmek. Interesantno je kako do treće čaše cela grupa srpskih turista biva sve veselija.

image-0-02-05-38febf39a0569d8a913b8d6d73fd2ddc347a1527398ae171bb9dcdb97668a7f4-V

Kad vas život odvede na različite strane sveta, najbitnije je da su tada oko vas oni koji najviše volite

Moja ćerka se krišom kikoće jer me ne zna ovako veselu, a ako ćemo iskreno – i ja sam sama sebi zanimljiva! Nek ide život! 

Naposletku obilazak ostrca završavam u gradiću Kokari u taverni na samoj obali. U grupi se raščulo da je sa njima i TV voditeljka, pa me naši turisti svako malo zagledaju i šapatom se sporazumevaju kad prođem. Videli da jutjubujem i lajvujem i odmah sam bila sumnjiva. Voditeljka – a bez šminke. To je sumnjivo, nema dalje.

Taverna La Casa u mestu Kokari na samoj obali mora

Taverna La Casa u mestu Kokari na samoj obali mora

Veče se završava sa ohladjenim belim vinom u orošenim čašama koje nam na terasu donosi simpatični plavooki Grk…Pogled puca na obalu dok se sunce razliva po nebu.

…Ko što rekoh. Uvek ste baš tamo gde u tom trenutku treba da budete.

Putovala i uživala: Ivana Đorđević

Tehnička podrška: www.bigblue.rs

https://www.youtube.com/watch?time_continue=6&v=q3O7TszgJfc

[Top]

ŠTA TO IMA TAMO U BANJI?

20170711_150925 ok

Vrnjačka banja je  definitivno mesto  susreta.  Tradicionalno sa roditeljima idem svake godine i uvek  isto  pitanje- šta to ima tamo u banji?

Ima bre, šta hoćeš! Ima mojih prijatelja sa svih strana sveta ako me već pitate, da vam i to kažem. Ima puno kolega, festivala, letnjih kampova, tu je i Love fest. Ja nekako uvek upadnem u doba kad je Vrnjački karneval. Ne pitam da li je dovoljno fensi, bitno mi je da se dobro spava i da mi klima prija. Čak i kad mi ne prija, tu su bazen ili SPA pa mogu mirne duše da se opustim. 

20170716_120000 ok

Mostovi Vrnjačke Banje – nekad puka potreba, danas turistička priča

Sledeća stvar.  Često me pitaju zašto Solaris. Evo i to da objasnimo. Zato što ima najbolji SPA centar u čitavom regionu, odličnu klopu i sjajna dva bazena sa baldahinima. Bila svugde, videla svašta, možete mi verovati. A na svega tri sata od Beograda.  (more…)

[Top]

STOLICA IZ DRAGINE KAFANE

DSC_0033_3Poslednjih par meseci bila sam u Veneciji, Beču, Atini i Istanbulu. Osim što i dalje držim da ko ne putuje, taj ne živi, shvatih negde na pola puta u razmišljanju, da sam ja realno – neumorna. 

Sad na spratu porodične kuće u rodnom selu moga oca, kapiram da ja drugačija nisam ni mogla da ispadnem. Što bi rekli, od koga sam, dobra sam.

Moj pradeda Dragutin Javorac, došao je na miraz kod prababe. Dobili su devetoro dece, a bio je avangarda u mnogo čemu. Otvorio je prvu kafanu u selu, šuškalo se da je to bila i kockarnica, a po brojnim zanatima koje je znao, bio je nadaleko čuven u čitavom srezu.

Umro je kad sam imala četiri godine, u vreme kad smo realno i bili najbolji drugari. On u svojih osamdeset i ja sa svoje četiri. 

DSC_0009

Sećam se, da je bio komično doživeo kad sam mu rekla da sam ga videla na nadgrobnom spomeniku. Kad je umrla prababa, tražio je da mu izrade lik na mermeru i ja ko i svako dete koje je otkrilo nešto neobično morala sam da to objavim s radošću! Majka me istina, pošteno izgrdila zbog formulacije kojom sam se obratila čoveku od osamdeset godina.

-Deda-Drago, deda-Drago! Videla sam te na groblju!

-Uskoro ćeš me viđati samo tamo – odovorio mi je kroz smeh.

Kad čovek gleda starije ljude, shvati da se više ničega ne plaše. Tako i smrt u nekom trenu postane komična.

IMG_20170415_225439

S mamine strane su bili uspešni trgovci. I u slobodno vreme divanili onako usput o politici. Baba po ocu bila je preteča današnjih PR-ova. Od nje sam od najranijih dana naučila kako se procenjuju ljudi i kako “nije svaka kafa za svakog čoveka”.

Kažu da čovek kad se seća svog detinjstva zapravo stari. Ja kažem da sećanjem na detinjstvo, zapravo nikad ne dozvoli sebi da potpuno odraste. (more…)

[Top]

LJUBAV JE (STVARNO) U CARIGRADU

IMG_3307

Krstarenje Bosforom – prilika da sa mora vidite brojne palate u kojima je živelo plemstvo kroz vekove

Kao jedan od gradova koji se prostire na dva kontinenta, sam osećaj da si na raskršću je nekako uzbudljiv. Raskršća daju mogućnost da biraš svoj put, a to vam samo po sebi daje krila u razmišljanju. Što zbog činjenice da si na raskršću svetova, kontinenata, ukusa i boja, ravnodušni sigurno nećete ostati. Moja prva impresija je da u Stambolu na Bosforu vi jednostavno morate da volite. Da li zbog specifičnog podneblja, hrane koju konzumirate, ili osoljenog vazduha jer je u blizini more, tek ljubav je stvarno – u Carigradu.  Zato pazite s kim idete u ovaj čarobni grad. Može da  se  desi svašta. Realno, ovaj grad motiviše i inspiriše, a  moje je bilo da vam to kažem 🙂

Deniskosk - u prevodu "Morska vila", mesto konferencija i sastanaka kraj Mramornog mora

Deniskosk – u prevodu “Morska vila”, mesto konferencija i sastanaka kraj Mramornog mora

Nisam imala mnogo dodira sa ovim delom Turske i za mene je novina sve – od neverovatnog zalaska sunca iz kog god  dela grada da ga posmatrate do načičkanih zgrada i specifičnog  gostoprimstva i odnegde poznatih  specijaliteta. Iako nisam neko ko mora da jede meso i slatkiše, bez sira se ne može! Sve  one pite,  pituljice i trista čuda koje odnegde poznajem, učinili su da se prisetim detinjstva. Moja pokojna baba spremala je mnoštvo sličnih  kombinacija sa korama i sirom, tako da odnegde  doživeh “dežavu”. I znam da bi sada bila ponosna da može da me vidi i da može da čuje da njene specijalitete pominjem na drugom  kraju sveta. 

IMG_3280

Fotografije menjaju svet – zato je dobro kada su lepe

Kada pričamo o krstarenju po Bosforu, raskršće dva kontinenta- Evrope i Azije čini Istanbul posebno zanimljivim. Ako imate malo asocijacija i malo mašte nećete imati problem da se uživite u vreme i osetite dah prošlosti dok vam pred očima prolaze dvorci, palate, zamkovi…Osetićete duh aristokratije koja se danas kroz TV serije i turističke priče boji posebnim bojama. Dok mi se pred očima smenjuju palate,  dobijam poriv da  se prošetam kroz te odaje i osetim dah prošlih vremena. (more…)

[Top]

ONO ŠTO MOŽE UVEK ISPOČETKA

_DSC2591ok krop

Kakva god da je istina, za laž ne postoji opravdanje

Ljudi su kao hrana. Neki vam prijaju odmah, od nekih vam je muka na sam pogled, a neki su jednostavno lošijeg kvaliteta, pa shvatite tek posle proteka vremena da ste pokvarili stomak.

U ljubavi je to sve još kompleksnije. Moja iskustva kažu da pazite čime se oduševljavate. Jer može da bude da ste sve videli pogrešno. Meni se realno slabo ko sviđa, i to je tako oduvek. I nisam od žena kojima treba da se neko sviđa da bi bile sa osmehom od uveta do uveta. Nije da nije bilo slučajeva, ali vrlo slabo, s tendencijom do jedva. Zato mi muškarci mahom nisu ni verovali da sam ozbiljno zainteresovana. Nisu mi verovali ni kada patim, ni kada volim. Tako da…uz mene, kraj mene i sa mnom su o(p)stajali samo najbolji. Nikad realno dobre partije nisu bile za loše igrače, jel tako? (more…)

[Top]

KAKO MENI DOBRO IDE OVO FOLIRANJE!

DSC_0255 OK

Pre neko veče u galeriji Progres, održana je najljubavnija izložba fotografija. Ikada.

Volim raskršća, a ova galerija je upravo na jednom takvom mestu. Energija grada plus ljubav kojom je obojena čitava izložba. Ko bi rek’o čuda da se dese, ali mene umetnost definitivno jako inspiriše. 

Poljupci na fotografijama, strast, umetnost svoje vrste. Priče koje su tek počinjale i priče koje su pričane poljupcima. A kako imuna na ljubav nikad nisam bila…moja priča o ljubavi stala bi u nekoliko tomova, ali o tome neki drugi put. Sada pričamo o tome zašto ljubav ne trpi – ispitivanje. 

Prvo i pre svega – ljubav nije bolest da bismo je testirali kroz mikroskop. Ona se odmah vidi golim okom. Da li je tu ili  je nema ni u tragovima. 

Između dva gutljaja vina čujem da delujem hladno, arogantno i vrlo nadobudno,  ali da dobro izgledam. Zapravo sve počinje od toga kako nekome izgledate. A emitujete – pa uvek ono što je u vama tom trenutku.

Tačno je, nisam emitovala ništa, jer nisam ništa ni imala na programu. Ovo što vidiš je čist EPP. Programa trenutno nema. Režija na odmoru, realizator na kafi. (more…)

[Top]

A I ŠTA ĆE ŽENA SAMA U GARDEROBI?

Collage small

Mislim stvarno šta će sama? Kad uz nju treba da ide momak/muž/partner svugde. Ono da je vodi za ruku, jer veliki grad, a ona sama. Ko u narodnoj pesmi.

Svi znate da se već dugo oblačim u nekoliko butika što zbog potreba emisije, što zbog potreba ličnih. I sad još mi nije jasno kako mi nije dosadilo, ali sve uredno probam i svaki put se oduševim kako sam nešto novo i lepo našla. Ali vrlo bitna stavka – idem sama. Em mi ide brzo, em znam šta hoću. Em posle treće četvrte haljine ionako popizdim. Pa bolje da idem sama.

Ali, danas sam videla novi trend. I iskreno – ne uklapam se!

Ulazim u garderobu, kad me iz kornera gleda muškarac koji sedi iza otvorene zavese. Sedi i čeka devojku. Htedoh da pitam “A vi ste…kojim povodom ovde?” pa shvatih da je posredi LJUBAV VELIKA takoreći nerazdvojna jer mu devojka izađe iz kabine, a  on poče da joj deli modne savete.

Onda zajedno uđoše u kabinu/garderobu u koju i ja jedva stajem doduše ja ulazim samo sa tašnom, a ovaj đuvegija nam je poveći. (more…)

[Top]

MALA, ČIJA TI ONO BEŠE?

IMG_2349ok crop

IMG_2329ok small

Čudan odnos ljudi imaju prema selu. Nije dovoljno moderno, šta li, ne zvuči svetski, nego nekako obično. A sve što je dostupno, nije zanimljivo i ekskluzivno. Jer ako nisi bio negde preko ko da nisi bio živ. Ne kažem, bila sam i preko i bilo mi je divno, ali isto tako, uvek kažem – meni fale moji ljudi. Svi oni kojima se vraćam i na koje mislim tokom putovanja.

Kad smo kod sela – to vam je kao kada imate roditelje, koji su takvi kakvi su, ali su vaši i volite se jer su vaši. Selo može da bude malo, prašnjavo, trošno i puno uspomena, ali kada ga prerastete i prestanete da odlazite na raspuste, veliki ste onoliko koliko puta uspete tamo da se vratite. Makar jednom godišnje.

Koliko god da poznajem zakone male sredine i šizim od istih, smatram da svakome treba dati šansu da kaže šta ima. Prosto tako, pustiš svakoga ko ti priđe da kaže svoje viđenje globalne politike, da da kritički osvrt na televizijske formate, pita ponešto o Grandu i kaže kako sam porasla. (more…)

[Top]