Archives: May 2016

ANTALIJA: Uživanje po službenom zadatku!

IMG_1495[1]

Srećno stigoh u Tursku! Malo u šali, a malo i za ozbiljno pitali su me kad sam polazila za Antaliju, da li se plašim. I zato – pošto se ne plašim na svoju i radost svih koji za mene i o meni brinu – srećno sam stigla! Da li sam od straha operisana inače, ili mi to u opisu posla, tek niti se plašim niti iskreno imam čega.

Ovim letom otvaramo sezonu letovanja u Turskoj. Do mene se u avionu vozi slatka mala beba sa roditeljima, ima jedva godinu i po. Istini za volju, nije jedina, jer je avion pun roditelja sa bebama i manjim od nje. Sva sitna deca ove godine otvaraju sezonu u Turskoj. Roditelji ko roditelji rukovode se blagom klimom, toplim morem i zelenilom koje hoteli imaju. Prvi put letim i sa “Air Serbia” i vrlo sam zadovoljna.

IMG_1509[1]

U Antaliji je pravo leto – 30 stepeni. Smeštamo se u moj omiljeni hotel u Beleku – Gural Premier. Sa nama je sve vreme naš vodič Dušan. Kada je tursko gostoprimstvo u pitanju, treba imati na umu da sve može da trpi izmene, ali da će vas svi pozdravljati sa “merhaba” (od pasoške kontrole do hotelskih radnika) bez obzira da li ste im simpatični ili ne, jer je to deo kulture i ljubaznosti ovog naroda.

(more…)

VIDOVA GORA: Videti se mora!

IMG_4442

Generacija kojoj ja pripadam nije letovala u Makarskoj, ali je o tome slušala često i opširno. Od neverovatnih ljubavnih priča preko onih turističkih razglednica, a sve obojeno u more, palme i predivne pejzaže. Kako me u bezbroj slučaja posao dovodi u najrazličitije predele, tako je bilo i ovoga puta. Na poziv kolege Saše Filipovića, idemo u Makarsku. Upoznajemo sve ono što smo zbog ovoga ili onoga propustili.

Hrvatsko primorje…neverovatna boja mora i onaj miris četinara mešaju mi se dok strpljivo poziram, srećna što smo konačno stigli! Malo sam, priznajem u tom delu, kao dete koje svaki čas pita ” A kad ćemo da stignemo” ali profesionalac se pobuni pa mu ne da da to kaže naglas. Malo mi za sreću treba što peva Doris Dragović, pa sam srećna i što smo stigli i što istražujem nešto za mene potpuno novo i neverovatno.

IMG_4485

(more…)

[Top]

SVIMA ĆU NEŠTO DA KUPIM, SAMO TEBI NEĆU!

_DSC3013ok

Šta si želela da budeš kad porasteš? Skoro su mi postavili to pitanje. Kažem, policajac. Smeh. Ali gromoglasan. Ti policajac? Mada vidi, mogla bi ti to imaš taj zapovedni ton i taj prirodni autoritet. Sva sreća, kažem pa me brzo prošla ta ideja, da učim pameti u ime zakona.

A šta je tvoj san? Bilo je sledeće pitanje. I setih se šta sam oduvek želela. Miran stabilan i opušten život. Dvorište. Puno dece. I da pišem knjige. I da imam ko bi brinuo o kući, dvorištu i deci, dok ja pišem. Tačnije, da budem baba sa dvorištem punim unučića.

Ali, kaže ti radiš nešto sasvim drugo. I nikad ne bih rekao da si u tom fazonu, taj kućni tip. Pa nisam ja skroz onakva kakva izgledam. Ima nešto iznutra, što je potpuno jednostavno. Ni na izgled komplikovano kao sve oko mene. Ja sam uvek kad bolje razmislim, želela obične, male, jednostavne stvari. To da imaš svoju baštu, svoje dvorište. Baštu punu cveća. Da uz prvu jutarnju kafu možeš natenane da radiš. Da te budi sunce. To je san. A onda se probudiš i shvatiš da na snovima moraš da radiš, jer samo tako nikada neće pobeći od tebe.

IMG_0915

Interesantno koliko se u čoveku bore ambicija i karakter. Nekada se udruže. Pa naprave čudo. Ambicija često tera napred, a karakter ili te podrži ili te izda. Imala sam sreću da su se ovo dvoje kod mene pomirili u svetoj zajednici braka  i da tako žive oduvek.  Da sam drugačija, da je moj temperament drugačiji, ko zna…možda ništa od ovoga danas ne bi bilo baš ovako.

Jedan moj predak, mogu slobodno tako da kažem, pošto više nije među živima, a i nismo u direktnoj liniji srodstva, čuvao me kada sam odlazila na raspuste kod babe i dede na selo. I često me pitao – Dobro šta ćeš ti da radiš u životu?

(more…)

[Top]

ZAGREB: Kao na filmu!

 

Collage2

Ima nekog čudnog mira u Zagrebu. Ne znam otkud i kako ali svaki put osetim neki čudan spokoj na Trgu Cvijeća. Dobro i poneka kafa i neki posao pride, dodaju malo začina. Nikada nisam bila privatno u ovom gradu, ali moja prva asocijacija svakako je da me ovaj grad podseća istovremeno i na Novi Sad i na Beč.

Smešteni smo u hotelu “Stari Puntijar” u kom se na trenutke osećam kao da sam upala na set filma “Kejt i Leopold”. Nisam sigurna da li je zdanje staro ili novijeg datuma, tek kao u nekom drugom vremenu. Autentičnu zagrebačku priču doživljavam na svakom koraku i saznajem da je vlasnik hotela Zlatko, ujedno i vlasnik muzeja “Puntijar” gde je sačuvano sve još od kraja 19. veka na ovamo. Bilo da govorimo o porodičnom, bilo da govorimo o istorijskom nasleđu. Porodica Puntijar ima dugu tradiciju, između ostalog i svoj vinski podrum, svoj muzej i sada svoj hotel. Od vlasnika hotela Zlatka saznajem da zdanje ima svega nekoliko godina i da je sagrađeno po njegovoj arhitektonskoj zamisli, a da je antikvitete koji se mogu sresti  po hotelu sakupljao širom Hrvatske.

Collage1

Ono što je posebno interesantno što je Zlatko Puntijar na usluzi svakom gostu i po celi dan u svom objektu, bilo da o istoriji svoje porodice priča, bilo da se bavi tekućim poslovima. Svaka soba nosi ime nekog pretka ove zagrebačke porodice, a od antikviteta tu je stara singer mašina, sa sve uramljenim računom. Saznajem da su Puntijari vozili prvi BMW u Hrvatskoj, te da su svojevremeno radili ketering za dolaske Pape.

IMG_1329

Posle upoznavanja sa hotelskim kompleksom, čeka nas posao i odlazak u Jugoton. Tamo se vraćamo u sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka kada su rok bendovi stvarali rok scenu regiona. Dodela nagrada ljudima koji su muziku bojili svojim senzibilitetom i oblačili u rok zvuk.

(more…)

[Top]

TASOS 2016: Da li da ostanem ili da se vratim?

IMG_1254ok

IMG_1243ok

O Tasosu sam dosta slušala, ali nije se nameštalo da se bliže upoznamo. Ovoga puta reklo bi se, nadoknadili smo sve. Najzelenije ostrvo, beskrajne plaže sa biserno belim peskom, čuveni med sa Tasosa, ali i selo u kom se sprema neobično dobra jagnjetina (Teologos) učinili su da se naročito zainteresujem za ovo ostrvo.

FB_IMG_1463771883156

(more…)

[Top]

ZA BEOGRAD – TV NAŠA (kod Aleksandre Simić)

[Top]

PORTRET PLUS – kod Drine Pešić

[Top]

JUTARNJI PROGRAM – PRELISTAVANJE TV KCN

[Top]

TABLOID

IMG_0779

IMG_0780

 

Cela emisija TABLOID kod Saše FIlipovića na linku ispod

 

[Top]

Poluostrvo KASANDRA

IMG_1183

IMG_1109

Poluostrvo Kasandra me dočekuje sa najneverovatnijim hotelima na samoj obali. Hotel “Porfi” i “Blue Dolphin” odgovoraju porodičnom odmoru, ali zbog svog ambijenta utiču i na to da možete uživati svim čulima. Porfi je naročito popularan među našim ljudima, a uvek me obraduje kada čujem da je nešto porodični biznis, jer to upućuje na – negovanje tradicije. (more…)

[Top]