“MOLIM TE SAMO NEMOJ DA VRIŠTIŠ VIŠE!”

Zamak Leopolds Kron i jezero na kom je sniman film "Sound of music"

Zamak Leopolds Kron i jezero na kom je sniman film “Sound of music”

Svi putevi možda vode u Rim, ali mene sve češće navode na Austriju. I to na jedan određeni deo. I odmah ću vam reći da nije Beč!

Kada sam prvi put obišla Salzburg, Klagenfurt, Salckamerzgud, Volfganze i Halštat, zanemela sam pred veličanstvenošću prirodnih lepota i činjenicom da u Austriji – žive bajke. I zapravo. Način na koji se neguje tradicija meni je zista ostao fascinacija.  Narodna nošnja, u Austriji se smatra činom najvećeg patriotizma i verovali  ili ne – nosi se s ponosom i u večernje izlaske. Ali nije to moja jedina priča koju sam donela ovoga puta iz Salzburga. (more…)

Jesi li ti SAMA PISALA knjigu?

sredjena turska

Pitanje koje me je odbacilo sa ležaljke. 

Okrenuh se ko oparena sa ležaljke gledajući u naočitog momka koji je listao moju  knjigu “Neka mnogo bitna”.

-Kako to jesam li pisala sama? Nego ko mi je pisao? Ne razumem tvoje pitanje. 

– Pa nije neobično da javne ličnosti plate nekoga da napiše u njihovo ime i da se oni samo finalno pojave na koricama knjige!

– Vidi, ja bih se verovatno ubila, da moram tako!

Sa druge ležaljke čuo se moj najbolji drug, dok sam ja u neverici prebirala pitanje.

-Znaš kako, Ivana nije samo pametna, nego i pismena. Zato i piše sama svoje knjige! 

Videla sam sebe kao najzbunjeniju osobu na plaži hotela “Amara Dolče Vita” gde je sve odisalo jednostavnošću i lepotom. Ispred mene je bilo Sredozemno more, prelep dan i pitanje na koje nisam imala odgovor, što je priznaćete u mom slučaju jako, jako teško. 

– Sviđa mi se ova tvoja knjiga, evo na prvih nekoliko strana koliko sam evo sad bacio pogled – baš je dobro! 

– Književnica se zahvaljuje – rekoh više za sebe u šali sa sve ovim “književnica”.  Ima nečeg slatkog u toj samoironiji, jer time čovek pokaže da nije sujetan i nadobudan. Evo ovaj čovek koji vam sad piše – nije ni jedno od ta dva. 🙂  Mada mogla bih malo da počnem da se pravim važna. (more…)

[Top]

REČ DVE O …ZANZIBARU

zanzi

Po povratku sa #TravelUp putovanja po Zanzibaru, usledilo je nekoliko dragih gostovanja, koje delim sa čitaocima Ivaninih priča. 

JUtarnji program TV Happy

 

 

Intervju za “Vesti-online”

 https://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/733716/Ivana-DJordjevic-Zanzibar-je-zemlja-cuda-FOTO

[Top]

Hakuna MATATA!

Stone Town, foto Mario Šilbar

Stone Town, foto Mario Šilbar

NAKUPENDA, ZANZIBAR!
Ono što niste znali u vezi Zanzibara, a bilo bi vam zanimljivo.
Let do Zanzibara traje dva puta po oko 5 i po sati sa presedanjem. Naše presedanje bilo je u Dohi. Dobra stvar kada imate long stop ili duže zadržavanje jeste opcija „lounge“. To aerodromsko zadovoljstvo koštaće vas 50 evra i podrazumeva all inclusive – sa sobom za odmor, kupatilom za tuširanje, švedskim stolom, Internet sobom, TV prostorom i wifi uslugom. Ukoliko neko želi van aerodroma uvek može da uplati kratki obilazak grada koji može da kupi kao gradsku turu na samom aerodromu. Jedna bitna stavka svakako je i bazen i spa zona na samom aerodromu, ili ukoliko želite stopostotan komfor tu je – hotel u sklopu samog aerodroma. Bitan savet jeste da se za ovakve destinacije bira udoban let i prava avio kompanija koja može da izađe u susret svim zahtevima po pitanju komfora.
Zašto volim Afriku? Moj prvi susret sa Afrikom bio je u Egiptu, potom u Tunisu i tako redom, međutim, ovo je za sada najdalja Afrika koju sam upoznala. Zanzibar. (more…)

[Top]

Gde putujete OVE GODINE?

X91A4840

Jeste li odlučili gde ćete putovati i šta ćete sve obići ove godine?

U susret Sajmu turizma koji će se održati od 21. do 24. februara 2019. godine, turistička agencija “Big Blue” https://www.bigblue.rs/default.aspx organizovala je predstavljanje predstojeće sezone proleće/leto. Mnoštvo prijatelja, saradnika, medija i partnera, imalo je prilike da se uveri u sajamske popuste i rani buking koji cenu aranžmana može da spusti do  45 posto. 

Ono što je novo jesu premijum uslovi putovanja. Putnik koji ugovori Premijum uslove putovanja, ima pravo jednostranog otkaza putovanja do 10 dana pre dana planiranog početka putovanja uz kompletan povracaj svih uplaćenih sredstava.

Najbolje vreme za obilazak evropskih metropola su mart i april

Najbolje vreme za obilazak evropskih metropola su mart i april

Evropske metropole koje “Big Blue” preporučuje da posetite u aprilu i maju su Valensija, Lisabon, Rim, Bukurešt, Berlin kao i najposećenije gradove među kojima  su – Istanbul i Atina. Dinamične ture u aprilu predstavljaju spoj kulturnog sadržaja i društvenog života glavnih gradova Evrope i njihovih šoping centara. (more…)

[Top]

SAMOS: Ostrvo boginje Here i matematičara Pitagore

Svečana prezentacija ostrva Samos u Metropolu

Svečana prezentacija ostrva Samos u Metropolu

Put me je na Samos odveo pre dve godine. Totalno novo ostrvo, neistraženo, ali slatko, malo i brzo se stiže. Na nedavnoj prezentaciji ostrva Samos od strane Turističke organizacije Grčke i gospođe Sofije Lazaridu, na kojom bila u svojstvu gosta – osetila sam se bukvalno, kao domaća. Em bila, em videla, em mogu da se podsetim!

Zanimljivo je da je Samos na krajnjem istoku Grčke i da je najbliže ostrvo Turskoj. IStočni deo ostrva je od turskog kopna odvojen kanalom, koji je širok svega nekoliko kilometara. Ne treba da vas iznenadi da je Samos brdovito ostrvo. Na Samosu se nalazi jedna od najvećih planina u Egejskom moru – Kerketefs.

Ono što naše turiste najviše zanima svakako je klimatska zona. Na Samosu tokom leta duva jak vetar sa severoistoka, pa je letnja žega podnošljva. Na ostrvu se pravi crvena, glatka, presijavajuća keramika. Pitagorina šolja samerljivosti proizvodi se upravo ovde i predstavlja bitnu lekciju koju je čovečanstvu ostavio upravo Pitagora, koji je inače rođen na ovom ostrvu. 

Legenda kaže da se na Samosu rodila Hera, vrhovna boginja i Zevsova zakonita žena. Ostaci Herinog hrama i priča o ženskom pitanju kroz mitove i legende svakako da daje ekskluzivitet boravku na Samosu. 

Istorijski turizam i idealna klima, deo su ponude ostrva Samos

Istorijski turizam i idealna klima, deo su ponude ostrva Samos

Od privrednih grana ovde za razliku od ostalih grčkih ostrva postoje svi uslovi za razvoj poljoprivrede, jer sem kvalitetnog zemljišta postoji i obilje vode. Ipak karakteristični proizvodi za ovo ostrvo su duvan, vino, maslinovo ulje i plodovi limuna.  Naravno tu su i eterična ulja, origano, brojne sorte vina od kojih je najpoznatija sorta groždja – beli muskat. Zbog broja sunčanih dana, ova sorta uspeva najbolje upravo na Samosu. I pored toga što se konzumira u belom vinu, koristi se kao jedan od sastojaka čuvenog Dom Perinjona.

Plaže na Samosu su uglavnom šljunkovite, ali nisu strme i stenovite, dok čiste peščane plaže postoje samo u mestu Vocalakija, ili u mestu Psili Amos. 

Plaže na Samosu su uglavnom šljunkovite ali postoje i peščane na drugom delu ostrva

Plaže na Samosu su uglavnom šljunkovite ali postoje i peščane, voda je bistra i topla

Kada je istorijski turizam u pitanju mesto Pitagorio je neto što ne treba da propustite ako se nađete na Samosu, jer se u blizini nalazi Hereon, hram boginje Here, koji se ubraja u najveće grčke hramove.  Malo dalje od PItagorija, nalazi se zakriveni tunel Eupalinosa, kog možda znate sa nekih slika, jer se greškom ubraja u sedam svetskih čuda. Postoje iskopine nekadašnjih termi. 

Ukoliko se upustite u avanturu obilaska ovog ostrva nemojte zanemariti i veliki broj manastira od kojih izdvajamo manastir Časnog Krsta koji je fascinantan po svojoj arhitekturi ali i plodovima mandarina koje rastu na manastirskom imanju. 

Manastir Časnog Krsta na ostrvu Samos

Manastir Časnog Krsta na ostrvu Samos

Sve u svemu, bezbroj razloga da ovog leta vidite Samos. Ukoliko želite da vas uspavljuju i bude talasi, da uživate u uskim ulicama glavnog grada Vati i da na Trgu uz ceđeni limun sa nanom osetite dah nekih prošlih vremena, Samos je ostrvo koje ćete doživeti na pravi način. 

Bezbroj vinarija na ostrvu podsetiće vas u svakom trenutku da ste na pravom mestu!

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Privatna arhiva/Zoran Tošić 

[Top]

IZMEĐU REDOVA

_MG_0602 ok

Žene retko prave kompromise, znate.Barem kada vide da je preko puta njih neko jako glup. Nebitno da li im se taj neko sviđa(o). Jedno glupo pitanje i ode mast u propast. I nije ovo samo moja priča. O, ne. Skoro me od srca nasmejala jedna draga drugarica koja je izgovorila svoje iskustvo sa jednim od poslednjih udvarača. Situiran je kaže, lep je, ali kad joj postavi neko glupo pitanje ili pošalje neku nepismenu poruku, ona odlepi.
– Pitao me je ladno – „Kaću dođem da prespavam kod tebe?“ S tim što je kad ću napisano kao jedna reč, bez slova „d“ kod kad.
Nas nekoliko se samo zasmejuljilo, a ja sam morala da pitam.
– Čekaj, kako ti to kao pismena žena podnosiš, meni samo to nije jasno?
– Podnosim tako što sam mu rekla da spavati neće kod mene…ako sam mu dala priliku da me osvoji, evo da probamo, ali neće spavati kod mene. Nismo mislili da me osvoji svojim krevetskim veštinama.
Sva je prilika da se on opismeniti neće, jer njegova poenta nije da nauči da piše, nego da prespava kod moje drugarice. Malo da vam dočaram situaciju. Ona je jedna prefinjena profesorka književnosti, žena koja se ostvarila u svakom smislu i poslovno i privatno, kao majka i kao poslovna žena i sad mi igra osmeh dok ovo pišem i zamišljam njenu facu dok čita njegove poruke.

Stvarno mislim, da ne biva ništa kad se sretnu pismen i nepismen. I nepismenost nekada govori više od konta na računu, od dobre građe i lepog lica. Nepismenost govori da ste bazično zaostali. Da ste ostali zaglavljeni u vremenu, da ne čitate knjige, ne znate šta je pozorište, da se ne mešate sa kulturnim svetom, nepismenost vas ogoljava i ostavlja tako gole da od vas prolaznici okreću glavu.
Iskreno, mislim da nepismenost više pogađa žene u muško ženskim odnosima.

Da je muškarcima nepismena žena zapravo dobrodošla ako misle da hvataju krivine u toj vezi.
Jer nepismen u bilo koje doba znači biti – slep kod očiju. Milsim da su o tome pisali još početkom 20. veka. Muškarci na Balkanu često umeju da žene svrstavaju u onaj sekstički kontekst „šta ona zamišlja, ona je žena“ ili još gore „kakva je ona majka i kakva njena karijera“

I mnogo žena pristaje na to da su samo žene i da njihova tradicionalna uloga u kući, kraj dece i šporeta. Ne treba ići daleko pogledajte samo oko sebe. Pojava kao što su sponzoruše i starlete, takođe govori u prilog – oženi me da više nikada ne radim i rodiću ti koliko hoćeš dece. Ne kažem, svako neka bira svoj put, samo što mislim da prepuštanje na volju muškarcu ima više manjkavosti nego prednosti. Ako me razumete.

Žene, naročito pismene i samostalne, jako vode računa s kim su i zaista mislim da sve u vodu pada pred jednom nepismenom porukom. Jednim pitanjem, koje isijava toliko gluposti da se to ne može progutati ni pod kojim uslovima. A iza gluposti – na kraju dragi moji, uvek stoji zloba. Izbeći ću deo koji je na putu do zlobe, vrlo izvestan. Glupost uvek prate, loše odluke, impulsivna ponašanja, socijalna neujednačenost, psihička upadljivost, i naposletku zloba. Jer glupom čoveku je jako teško objasniti bilo šta. A glup čovek mrzi sve što ne razume. I eto nama zlobe.
I što bi mama moje mame rekla, pazite s kim se zabavljate. Nije sve u tome što je neko lep, pogledajte kako se ponaša taj neko, da li je pametan, jer u slučaju da se orodite – gledaćete i mališane sa istim takvim osobinama.

Tako da se vratimo na poruke. Nije strašno dopisivati se dokle god umete da čitate između redova. Glupost se uvek krije – između redova.

Tekst: Ivana Đorđević

[Top]

EPSKA FANTASTIKA!

sava krop

Mnogi se iznenade kad shvate da umem razne stvari. Da ne pomislite svašta sada, ali, zaista, bez imalo skromnosti umem da iznenadim ljude. Vrlo prijatno. Naročito one koji od mene ne očekuju da išta duhovno znam. Jer ljudi su skloni da imaju predrasude.  Jer kako neko kome svetovno tako dobro ide, ume nešto iz duhovnog života? Eeeee, predrasuda.  

Kao dete odgajano u ateističkom duhu, trebalo je vremena da pronađem svoju duhovnost i direktnu komunikaciju sa Bogom. Krštenje pamtim kao najveseliji čin u svom dotadašnjem životu. Svojom voljom u svojim ranim dvadesetim na Ostrogu, jednog divnog leta, krštenje na otvorenom obojilo je moj boravak u Crnoj Gori potpuno novim bojama. I učinilo da svoj put vidim, mnogo, mnogo jasnije.

Ali da se vratimo na praznike. Sve što realno, znam o veri i običajima naučila sam od babe i dede. Gledala i slušala šta rade kada seku slavki kolač, slušala šta pričaju kada ulazimo sa badnjakom na Badnje veče, gledala šta rade za Uskrs. Stvar deluje jako prosto, a suštinski zapravo zanimljivije nego što čovek očekuje. Više sam naučila gledajući i slušajući nego što sam možda tada kako dete i želela. Suštinski kada si mali, upijaš sve što se dešava oko tebe i nisi svestan svog učešća u nečemu što je duhovni praznik, jer je dovoljno da budeš prisutan i da uveličaš skup. Kad porasteš podrazumeva se da nešto i znaš, jelte. Barem sam ja to tako doživela.

Elem, kad smo kod praznika, generacije atesta učinile su da mnogi naši dedovi budu duhovno polupismeni. Na stranu u kog Boga verujete, u to se zaista ne mešam, ali budite sigurni, mnogo je lakše kada verujete. To je suštinska stvar. Ili kada se barem trudite da budete dobri, nezavisno od svojih poriva. Kada kažem dobri, svi znamo šta je dobro, a šta ne. To ne moram da vam pričam, potanko. Jasno je ko dan. Moj doživljaj vere je postao takav da kada veruješ nemaš mnogo lutanja u životu, lakše dolaziš do zdrave pameti i kvalitetnih zaključaka. Zaključaka koji ćete odvesti u željenom smeru.

Nikada nisam bila fanatični vernik niti smatram da moje praznovanje i verovanje treba bilo koga da opterećuje ili da treba da smaram ljude s tim da sam dobar čovek ili ih motivišem da budu dobri. Niti mislim da je verovanje – javna stvar do te mere da treba praviti cirkus. Naprotiv, moja deviza je „neka svako radi šta želi i šta ga čini srećnim“. Moja sreća je moja odgovornost, a svako može zaista da bira svoj put. Liberalno, do koske. (more…)

[Top]

Kada ti život da sunce, samo ĆUTI I PLIVAJ

Crveno more - tako toplo, tako blizu

Crveno more – tako toplo, tako blizu

Šarm el Šeik moje rane mladosti. 

Tako bi se u najkraćem mogao opisati moj boravak pre desetak dana na ovoj toploj, egipatskoj destinaciji. Možda jedino mesto na svetu na kom bez obzira koliko je vremena prošlo mogu da se osetim kao da sam se vratila kući.  Od mog poslednjeg susreta sa Šarm el Šeikom prošlo je sigurno 13 ili 14 godina. I tada je bilo nezaboravno. Sećam se, hotel Helnan Marina, u samom centru Nama Beja, brojne diskoteke i pešačka zona, toplo Crveno more i plaža samo za mene. Soba sa pogledom na more. I činjenica da mi je srce kucalo drugačijim ritmom. Da su mi želje bile drugačije. 

S tom razlikom što ovoga puta nisam ni slutila da ću upravo za svoj rođendan 2. decembra plivati u Crvenom moru. Nekoliko dana pre odlaska u Egipat, davala sam intervju gde bih volela i kako da dočekam rođendan i otelo mi se – negde na moru, gde u ovo doba godine mogu da plivam. Ćiribu-ćiriba! Odoh ja za manje od 48 sati. I rođendan proslavih ni manje ni više nego na brodu, pevaše mi pesmicu na arapskom, srpskom i ruskom jeziku. Jedosmo i tortu! Ničim izazvana. 

Okrugli rođendan slavila sam ukupno 25 sati, zbog vremenske razlike

Okrugli rođendan slavila sam ukupno 25 sati, zbog vremenske razlike

Da biste ljude oduševili ili razočarali nekada je potrebno veoma malo. Nekada samo prvi utisak. Nesvesna utiska koji sam ostavila na menadžent hotela i egipatskih parnera kompanije Big Blue, iskreno sam se iznenadila poklonima i tretmanom koji sam doživela u lancu hotela svetskog brenda, poznatog po luksuzu.

Čestitka od menadžmenta hotela "Savoy" koja me dočekala na jastuku posuta žutim laticama

Čestitka od menadžmenta hotela “Savoy” koja me dočekala na jastuku posuta žutim laticama

U svoju životnu biografiju moći ću da upišem da sam od hotela “Savoy” dobila iznenađenje sa tortom na brodu “Rozenta” u sred krstarenja po Crvenom moru u priobalju Šarm el Šeika. Okrugli rođendan, tražio je da ga zaokružim nesvakidašnjom proslavom i valjda sam dobar čovek kako ja u šali umem da kažem, pa mi se i dešavaju lepe stvari. 

Šarm el Šeik, Zlatna džamija i prvi minuti mog rođendana: Osmeh kakav čini mi se imam samo u ovom delu sveta

Šarm el Šeik, Zlatna džamija i prvi minuti mog rođendana: Osmeh kakav čini mi se imam samo u ovom delu sveta

Rođendan sam dočekala ispred Zlatne džamije u delu grada koji se zove Old Market. I zanimljivo što sam prvu čestitku dobila od momka za kog sam mislila da me uopšte ne primećuje. Doduše to je bilo po egipatskom vremenu, kasnije su usledile sve ostale po srpskom. Moj rođendan je praktično trajao 25 sati zbog vremenske razlike. 

Šarm el Šeik je možda jedino mesto na svetu koje je udaljeno samo tri i po sata avionom  od Beograda, i direktnim letom vas vodi u oazu radosti i uživanja. Doček Nove godine u ovom gradu neprepričljivo je iskustvo, barem meni koja nisam navikla da mi prvi minuti otkucavaju dok sam u kupaćem kostimu u bazenu, ali dešavalo se, nije da nije. 

Prvo što je upalo u oči mojoj majci jeste da su svi koji su mi pevali "divan dan" obučeni, a da sam samo ja u kupaćem

Prvo što je upalo u oči mojoj majci jeste da su svi koji su mi pevali “divan dan” obučeni, a da sam samo ja u kupaćem

https://www.instagram.com/p/BrAGe8fHR_8/

Ono što me uvek od srca nasmeje jesu opaske moje majke. Gledajući moj video na YT iz Šarma, ćuti, trepće i izgovara:
– Što su svi obučeni, a samo si ti u kupaćem?

– Oni su mama, na poslu, rade, naravno da su obučeni. Ja se sunčam na brodu. Logično je da sam u kupaćem.

– Pa valjda i ti nešto radiš…

– Radim kako ne radim,  vidiš da slavim rođendan.

– Vidim, snimaš kako jedeš tortu – i nastavi da gleda, trepće i smeje se, moja draga majka. 

– Sećaš li se vremena od pre 15 godina, koliko sam radila i gde, da bih danas jela tortu na brodu? – pomalo revoltirana budem svaki put kada mi neko dirne u hedonizam.

-Ma sećam se, radila si ko mrav uvek i samo si išla napred, kako se ne sećam…- više za sebe izgovori moja majka.

Hedonizam je realno, tako lična stvar

Hedonizam je realno, tako lična stvar

Nekada je život pun neobičnosti, čak i kada deluje da ne radite ništa i da vam je štošta palo s neba, pitajte bilo koga ko je uspeo u životu, kako je njegov život do broda, jahte, aviona ili kamiona izgledao. Koliko je noći, dana, razočarenja, uspona i padova, povređene sujete i ega, bilo potrebno da se dođe do mesta na kome stoji tabla – uspeh. I koliko godina se vozio do te table. 

A kada slavite život, gledajte da ga slavite u onom njegovom najlepšem obliku. Ono što mi je apsolutno fascinantno jeste činjenica da su svi oko mene ostali raspamećeni činjenicom da sam ovako originalno proslavila rođendan. Meni je iskreno sve ovo bilo sasvim logično, jer izgleda da ja umem ovaj život. I da ga živim i da ga volim. A to je valjda božji dar. 

Kad ti se život osmehne - isto tako mu odgovori!

Kad ti se život osmehne – isto tako mu odgovori!

I naposletku, za svoj rođendan želela sam ćebe. Ono sa džepom za noge. I svi su mi se smejali. A onda me život poslao u Egipat, trenutno najbližu i najtopliju tačku gledano od Beograda, u Šarm el Šeik. 

Naravoučenije – kada ti život da sunce, samo ćuti i plivaj.

 

Putovala i uživala: Ivana Đorđević

Foto: Zoran Tošić/BigBLueMedia, decembar 2018. godine

Tehnička podrška BigBlue.rs https://www.instagram.com/bigbluetravelagency/?hl=sr

Special thanks to: Savoy hotel, Sharm el Shaik – Waleed Otify, Mohamed Dessouky

“Big blue” crew: Dušan Anastasov, Zoran Tošić, Miloš Belušević 

ZABRANJENO PREUZIMANJE FOTOGRAFIJA, TEKSTA ILI DELOVA TEKSTA BEZ PISMENE DOZVOLE SAJTA IVANINEPRICE.COM

[Top]

DEDA MRAZE, dobro me slušaj sad!

56 ok ivanine price

Dragi Deda Mraze, želim da se u narednoj godini nađem na nekoj egzotičnoj destinaciji kraj Šona Konerija u scenografiji filma o Džejmsu Bondu, ali da kraj mene bude Pirs Brosnan” 😉

I vrlo sam ozbiljna. Znamo oboje da je moj tip muškarca u praksi, nešto sasvim drugo, ali avaj. Čula sam da kad nešto mnogo želiš, onda se ceo kosmos uroti da ti se to ostvari. Izuzev kad nije za tebe. Izuzev kad nije dobro po tebe. Izuzev ako će to trajno uništiti kvalitet tvog života. 

U prošlosti sam se grčevito držala nekih svojih sada vidim vrlo naivnih izbora, odluka, procena…a vreme me demantovalo u toj meri da bih kasnije često shvatala da je ono što je bilo finalni ishod pregovora sa životom – ipak na kraju bilo sjajno po mene. Drugim rečima, nekada ono što sam jako jako htela, uopšte nije bilo za mene. I život mi se uvek s druge strane u brk smejao i namigivao kada bismo podvukli crtu – sa onim čuvenim “I ko je bio u pravu?”

Teška srca bih klimala glavom, jer niko ne voli da pogreši. Svi volimo da budemo u pravu ili da barem bude po našem.

Samo što je nekad teško sagledati širu sliku, pogotovo ako si na slici ti sam sa svojim odlukama. Znam za odluke koje sam donosila svesno, za svoju dušu, po sistemu, hoću, želim pa šta bude. I bivalo je. Dokle je za mene bilo dobro, dokle sam se osećala konforno u tome što mi se ispunjavalo. 

I onda, zašto je nekada dobro da ne dobijete ono što želite? Zapitala sam se milion puta. Jer su neke od pobeda koje sam vojevala bile – Pirove pobede. Neki ljudi koje sam trajno želela da zadržim u životu nisu bili za mene. Trebalo je vremena za to saznanje. 

65 ok ivanine price

Zato kažem da probamo sa ovim Deda Mrazom 🙂 On bi trebalo da zna šta radi. Meni odavno nisu potrebne igračke, pokloni…Uhvatila sam sebe da tražim neke normalne slatke, obične stvari, koje igrom slučaja sebi ne stignem da kupim. Recimo, skoro me je voljeno biće pitalo šta bih za rođendan i ja rekoh ozbiljna – ćebe, ono što ima džep za noge. Dobro i veliki cvetni aranžman. Jednostavna žena i jednostavne želje. Dobro, prećutala sam ono što svi znamo a to je da sam veliki  fan dobre šminke, tako da sve što ima potpis MAC cosmetics, može da bude veliko i slatko iznenađenje za ovako velike devojke kao što sam ja. Ali to je neka druga priča. 

Da se mi vratimo na Deda Mraza. Nekako je divna stvar to sa nagradom i sa dobrim vladanjem. U životu toga nema. Nekad čak, steknem utisak, iako je to samo utisak, da si voljeniji, što si bezobrazniji. Da se u realnom vremenu, kad se manemo bajki ne isplati biti normalan. Ili barem tu svoju osobinu nije poželjno prikazivati javno. Možete biti normalni ali samo u tajnosti. S druge strane, bolje da misle i da si lud i bezobrazan, nego da ti se penju po glavi. Suštinski, dobro vladanje prolazi samo kod Deda Mraza. U životu je u svemu bitna prava doza. Nekada mi se čini da određene ljude valja onako dobro namučiti da vam se uopšte ikada i približe, samo zato što će više ceniti vašu normalnost, kada vas konačno upoznaju. 

28 ok ivanine price

Možda najveći kompliment koji sam ikada dobila bio je upravo taj. Da sam kučka, iako delujem kao dama. I isprva sam se jako naljutila, ostala otvorenih usta, jer prilika u kojoj mi je to izrečeno, nije dozvoljavala psovke. A i ta dama ko velim da ne pokaže odmah da je kučka. A onda sam shvatila, kučka si onda kada ne daš na sebe i kada umeš da pokažeš zube i okreneš glavu.  Kad ne daš da te voze na ler. U ovom stvarnom svetu oko nas, deluje mi da od dobrote i vrline, nemate mnogo ako je usmerite ka pogrešnim ljudima.

Zato dragi Deda Mraze, da se razumemo još sad. Znam da si u godinama pa ko velim da se na vreme obratim 🙂 Pošto sam bila nevaljala čitave godine, a i nikad neću biti žena svojih godina, hajde da se nagodimo – neka egzotična destinacija, film, knjiga i bar jedan Pirs Brosnan. Dobro, svetle oči i tamna kosa. Eto da ti bude lakše. Može?

Tekst: Ivana Đorđević

Fotografije su vlasništvo sajta IvaninePrice.com i zabranjeno je uzimanje, kopiranje ili postavljanje teksta, delova teksta ili fotografija bez pismene dozvole sajta.

 

 

[Top]