ČAROBNJAK IZ OZA

_DSC8575 ok

 

Postoji nešto što se u Srbiji zove mrtav kapital. Zove se još i – nećemo u grob da odnesemo ništa i mi smo za nas stekli.

To sticanje bilo čega nekada je išlo mnogo drugačije. Postojali su stambeni fondovi i NADA da ćete doći do svog krova nad glavom o državnom trošku. 

Danas nema ni nade, jer ista stanuje u bankama i na vratima joj piše “stambeni krediti”. 

Ali su zato danas ti isti koji su stanove dobili od države za samopregalničko samoupravljanje – vlasnici nepokretnosti na svoje ime. U uslovima generacijskog jaza ta nekretnina je i uslov za nasledstvo i osnov svake ucene. 

Znate ono – zadnja čaša vode i ostavićemo stan onome ko  nas bude gledao u starosti. Mladi su danas u gradovima umesto da budu povlašćeni što su rođeni u velikim sredinama zapravo u nekoj vrsti feudalnog odnosa sa svojim roditeljima jer mladi imaju želju za samostalnošću a starijima je neophodna  ona malo gore pomenuta čaša vode. Pa red ucene, red potražnje za poštovanjem, pa red onog – i mi smo se mučili.

To uglavnom rezultira što mladi  odlaze u podstanare, a vrli roditelji se šepure u svojih sto kvadrata. Oko tih  kvadrata obično padaju i kletve i suze i nerazumevanje sa obe strane. A nije da nije moglo drugačije.

Ima naravno i razumnih roditelja koji za života žele svojoj deci da pomognu, jer shvataju da je cilj da se sa svojom decom živi u ljubavi, slozi i razumevanju – dok su svi na okupu. A ne da deca stambeno prodišu tek kada sahrane roditelje. 

Onda dolazimo do toga da mladi kod nas kasno odlaze od roditelja i kasno postaju svoj na svome. 

Ali ubedljivo najjača priča mi je kada ne bi svoj teškom samoupravljačkom mukom stečen stan prodali  ni za šta na svetu. Kao da je stan voda, pa ako se slučajno izvede na sunce, može da ispari. 

Postoji i ona teza da svaki čovek za života treba barem jednu kuću da sagradi. Ako je u  mogućnosti. 

Danas mladi nemaju naročite ambicije zasticanjem bilo  čega, a za gradnjom još manje.  Akio je u pitanju izgradnja karijere i mišića još se možda neko i nađe, ali ovako teško. 

Možda još poneki  zaostali  Mohikanac koji sanja kućicu u cveću, porodicu i psa ispred svog doma, koji veselo trčkara kada se dolazi u dvorište.

A da. Znate zašto je to tako? Zato što je potreba da se ponovo izgradi ekonomija, jača od potrebe za reprodukcijom i normalnim životom. I zato je nekim roditeljima teško objasniti da su oni živeli u neko drugo, iz ove vizure potpuno drugačije vreme. Vreme koje odavde gledano, izgleda kao put od žute cigle. S tim što je stan u vlasništvu nešto kao čarobnjak  iz Oza.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto:  Zoran  Kuzmanović  Munja #CikaFlesh

Posvećeno svoj deci samoupravljačkog socijalizma

 

 

PORTO KARAS – PRIPREME ZA IZBOR ZA MIS SRBIJE 2017

porto karas

Ne preterujem kad kažem da su iz godine u  godinu sve lepše i sve bolje. U svakom pogledu. One su finalistkinje za izbor  za Mis Srbije 2017. A evo kako izgledaju pripreme  za nacionalno takmičenje za najlepšu devojku u Srbiji. Svake godine pripremaju se u ambijentu Porto Karas Meliton hotela. Ivanine priče bile  su na licu mesta. 

 

[Top]

Svitanje na Svetoj Gori

22154384_721224031421389_5872652066006864501_n

Igrom slučaja pre odlaska u eksluzivni ambijent čuvenog Porto Karasa desilo mi se da se obrem na Atosu. Poluostrvu na kom se nalazi čuvena monaška država – Sveta Gora. A evo i šta sam uspela da vidim.

[Top]

MESTO NA KOM LETUJE PUTIN

sredjena slika

Vila Galina. Kakvo je to mesto na kom letuju državnici?

Kad su mi rekli da je ovde kupatilo dizajnirao jedan Salvador Dali, u trenutku svoje inspiracije, da je holandska kraljica došla na 48 sati relaksacije, a ostala čitavih 40 dana, u startu mi je bilo jasno da ovo nije obično mesto. 

Ali kad su mi rekli da ovde letuje i Vladimir Putin, od svih mesta na svetu gde inače može, shvatila sam da je ovo mesto rezervisano za određeni sloj ljudi. I da definitivno ne da nije obično nego ima i vrlo neobičan sastav gostiju.

sredjena slika 4

Vila Galina se nalazi na obronku stene, odakle se pogled pruža na Toronski zaliv, a zalazak sunca deluje gotovo nestvarno. Stoga ne čudi da je ovo mesto inspiracije različitih umetnika. Od fotografa preko slikara do modnih kreatora. Kompanija “Mis Srbije” konkretno, ovde svake godine dovodi na fotografisanje finalistkinje za nacionalni izbor najlepše devojke u Srbiji, a da biste čak i tada ušli u Vilu Galinu traže se posebne dozvole.

8

Čitava vila građena je u bivšem manastiru i ima dva heliodroma, hidromasažnu kadu na otvorenom i dva pristaništa.  Na raspolaganju vam je i salon sa klavirom i kaminom. Raznovrsne personalizovane usluge mogu se organizovati na zahtev.

iPiccy-collage1

Jedinstveni detalji, kao što su kupatilo koja je dizajnirao Salvador Dali ili mozaik čuvenog modnog kreatora Iv Sen Lorana, stvaraju atmosferu prošlih vremena. 

iPiccy-collage2

Bez obzira što ste blizu civilizaciji, što vam je more na deset minuta, imaćete nesvakidašnji spokoj i najbitnije komfor. A da će da košta – hoće. 

iPiccy-collage

Specifična arhitektura Porto Karasa učiniće da se ostvari ono što je  Janis Karas poželeo kada je zidao čitav ovaj kompleks – da ovo bude mesto o kom će pričati čitava zemlja. NIje ni slutio, da će o ovom kompleksu pričati čitav svet.

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Magdalena Kozačenkov

Tehnička podrška: Kompanija “Mis Srbije”

[Top]

ELEMENTARNA NEPOGODA

_K170701 ok

Kad je žena dominantna to nije nešto čime treba mnogo da se diči. Može samo muku da ima, ništa drugo. Jer da sakrije od sveta – ne može.

Može se to još reći – otresita, ne da na sebe, temperamentna, možemo takve žene nazivati i oštrokondže i aspide. Ali suština je ista – bez njih bi život bio strašno dosadan.

U neku ruku, reći ću ovo samo jednom – prepoznajem se u svemu navedenom. I nemam grižu savesti. Kome pravo, kome nije – to sam ja.

I učili su me, nije da nisu, jezik su otupili pričajući, da ćutim, da budem skromna, da se ne ističem. Ali, to je u startu bilo nemoguće. Prvo imam 175 cm. Imam plavu kosu. Imam krupne oči. Imam brz jezik. Neki bi rekli i pogan. I gde god da stanem – jednostavno štrčim.

Rešim ja tako, da budem neupadljiva. Obučem se u koledž fazonu, kao klinka što ide na faks, sve po pe-es-u, blago se našminkam, spustim se na niže štikle….Sve uradim lepo i tras! Tek me onda primete svi. I koji treba i koji ne treba. Muka živa!

_K170754 ok krop

Plan B. Biću u stilu poslovne žene. Svedeno oblačenje. Kratko, sažeto obraćanje svima. Mantili, ešarpe i aktovka. A to tek…Bolje da ne pričam. Osim što sam doživljena kao bezobrazna učiteljica, koja provocira, natrag se više nije moglo.

Plan C. Hajde malo da budem kežual, ipak sam novinarka, mogu sebi da dopustim različite izlete kroz stilove. Wow! Tad sam pokazala da sam zapravo opuštenija nego što izgledam. Da nisam stroga, niti ozbiljna kako inače izgledam. I šta reći…

_K170814 ok

Iz ove se kože ne može, kako okrenete. Šta god da uradim sa sobom, ja ću uvek biti neko iz koga će progovarati prava priroda. I ne nosi garderoba mene nego ja nju. Jednom mi je jedan poznanik rekao da ja hodam drugačije od ostalih žena. Verovatno.

Ali, kako ja da budem tiha, povučena, nevidljiva…Kad ja kao pojava upadam u oči? Nebitno da li me ljudi vole ili ne, mene je ovakvu i ovoliku nemoguće izbeći.

Ko elementarnu nepogodu. Jer često sevam. Nekad i plačem k’o kiša. Ima momenata kad se topim ko sneg i tresem kao zemljotres. Nekad jurim ko tajfun, ali najčešće sijam kao sunce. Žao mi je samo što to ne vide svi. I što su neki na listi čekanja, jer su davno nekad negde upropastili šansu da me zapravo upoznaju.  

 

Tekst: Ivana Đorđević

Foto: Milan Kostić

Kosa: Vesna Maksimović/Šminka: Miljana Vuksanović

ZABRANJENO PREUZIMANJE FOTOGRAFIJA I TEKSTA BEZ DOZVOLE AUTORA

 

 

[Top]

MOJA MAMA JE VAŽNIJA OD TVOJE!

IMG_7678 ok

Moja mama radi u klubu!

Nisam ni slutila kako ova rečenica može da zvuči dok mi je jedna uvažena majka na jednom uvaženom rođendanu nije izgovorila.  Žene k’o žene stalno nešto upoređuju, a kad postanu majke imaju trip da upoređuju i uspehe svoje dece, rangiraju, mere, odmeravaju. Ženska posla, ali tako je.

Uglavnom, ta malecka iz vrtića, jedno vrlo borbeno stvorenje od 4 godine iznervira moju ćerku nekom prilikom i ova da joj objasni čija je mama jelte jača, objasni joj da ja radim u klubu. Ni manje ni više! Sve to ja ne bih ni znala da uvaženu majku ne sretoh na sledećem dečjem rođendanu. Vrlo oprezno krenuše pitanja.

-A čime se vi bavite?

-Ja sam novinar.

-Jako lepo, jako lepo – čujem s druge strane, onako poluzačuđeno, kao da sam rekla da sam astronaut.

– A ne radite u nekom klubu? …Znate vaša ćerka je mojoj ćerki rekla da se vi uveče lepo obučete i da idete da radite… U klub! (more…)

[Top]

Waiting for Hurrem to walk through the garden

IMG_1549

Besides the widely famous tourist offer, this year Antalya opened the door to another attraction. It is EXPO, which is dedicated to ecology and children in this 2016 and it is open from April to the end of October (the exact name is the international horticultural exposition).  At the beginning of the tour around this huge complex you will be given a map to help you orientate yourself. It’s got futuristic look, and yet it is very simple. There is also a vantage point, so-called The EXPO Tower that is 100 m high from where you can see the entire Antalya region, and the entrance fee to the tower is symbolic.  Horticulture from all parts of the world can be seen on a few hectares, and one entire complex is dedicated to the children’s animation. There is a Children’s Island and Science and technology centre for children, so it is no surprise that regular excursions are organized from all parts of Turkey to visit this place.

Collage1

In the part devoted to the gardens from the time of the Ottoman Empire and the way the space of the courtyard was decorated then, you are greeted by hoxha/sultan/the muezzin or otherwise an actor in that costume. You can drink tea or coffee with him in a separate room in the shade, or help yourself to Turkish delight. If you don’t want any of that, you can always photograph with that mister in the costume. And how did the Ottoman garden look like? It’s very simple. There’s the obligatory fountain, which is made of white stone or marble and shade which is inevitable. Anyone who’s ever heard of Hurrem Sultan, in this garden will feel like she’s going to show up somewhere because it resembles a lot the exterior of the TV series.

Collage

The big Christmas tree at the entrance to the Ottoman garden is decorated with flowers and fruits that symbolize progress and prosperity. It is interesting that refreshment is available everywhere or you can just get in the shade and help yourself to delicacies such as nuts or Turkish delight. As you go further through EXPO, you become aware of what can be made of grass, flowers and vegetation in general.  My favourite is definitely the lady in the picture holding a butterfly as well as the camel in the distance. Everything on it and around it is literally made from different types of flowering plants.

Collage3

In addition to all the natural beauty of this part of Turkey, the interesting thing is that many of you asked me is it worth to go to the EXPO and what this attraction has to offer. It offers above all a completely different view of ecology, endless space and it’s not worth coming if you don’t have at least three hours to spare. Recharge the batteries of your cameras and phones, wear flat, comfortable shoes and take it slowly… You wouldn’t believe what can be made of flowers and grass, especially if you join a strong desire to fascinate tourists and effective realization.

IMG_1550

Traveled and enjoyed: Ivana Đorđević

Touristic support: Travel agency “Big Blue”, Belgrade

Translate: Viktorija Perić

[Top]

UNIFORME U ŠKOLAMA – šta vi kažete?

19

Hoće me ti kostimi, šta da vam kažem.

Iako sam došla najdalje do kostima medicinske sestre za potrebe snimanja jedne reklame, bilo je tu još nekoliko ponuda koje su za cilj imale da budem vila ili veštica. Objasniše mi da sam za vešticu suviše lepa, pa sam uvek završavala kao neka vila sa predugačkim suknjama i kosama a la Ravijojla. 
Sećate se vile Ravijojle? One iz pesama o Kraljeviću Marku kome niko nije mogao ništa, ali ga ta Ravijojla redovno isterivala iz takta. 
Zahvaljujući javnom poslu mogu češće nego ostali da se igram sa modnim detaljima

Royal Ascot Hello party na Belom dvoru: Zahvaljujući javnom poslu mogu češće nego ostali da se igram sa kostimima 

Kad sam ja bila osnovac, nosila sam uniformu do četvrtog osnovne. Imala sam dve. Jednu koja je bila kao fashion, sa nekim karnerićem i jednu koja  je bila onako soc-realizam čist, čitaj ni kuka ni struka, kao džak. Ni izbliza ovako fensi kako sam videla da je iskreirala Dragana Ognjenović za osnovce.

Šta ti je čovek, tačnije žena i to ovakva kao što sam ja. Čim sam čula da je jedna kreatorka izdizajnirala komad odmah sam dobila želju da probam.
– Kako mogu da dobijem najveći broj? Imam želju da vidim kako to stoji! – ushićeno sam zamislila sebe kako u nekoj teget suknjici i dokolenicama sa beretkom na glavi i štiklama evociram školske uspomene. 
– Ma nema za tebe broj! – uporno mi je objašnjavala drugarica – TO je za osnovce!
– Pa šta ako je za osnovce, naguraću se u neku uniformu za osmake! – odlučna sam bila da već u nešto ipak uđem.
– Ti si carica! Dalje nema! Ali ovo je za decu, nije za starije osnovce. 
 Tu je negde došlo do mog odustajanja, jer teško da ću ući u veličinu za dete od 10 godina.
Uglavnom, kakve vas asocijacije vezuju za te uniforme?
Meni je jedna vazda imala tragove likovnog stvaralaštva, i to u svim onim bojama koje se redovno nisu slagale sa plavom uniformom i nisu htele da se operu. 
Tad nisu postojali Tide-ovi, Arieli, Persili i ostali koji su prali sve živo, već je bilo šta se ufleka – može da se baci. 
Tako da su uniforme bile više neka vrsta mušeme koja je našu inače brižljivo biranu garderobu ispod čuvale od spoljnijh uticaja. 
Nismo bili obučeni fensi, tačnije reč moderno došla je mnogo, mnogo kasnije. U uniformama smo na neki čudan način bili svi jednaki. Jednako zbunjeni, jednako mali i jednako željni da otkrijemo svet. 
I bilo je razlika. Uniforme nisu bile jednoobrazne, nego gde kome mama šta nađe. Ali se znalo da je uniforma nešto što se nosi i mora da se nosi.
Sa nekom setom sam gledala u stranim filmovima svu onu decu za koju je samo zbog divnih jednoobraznih školskih uniformi delovalo da tako mali rade nešto ozbiljno. U najmanju ruku da su tako mali – a već prava gospoda. 
Danas kada je školska uniforma još nešto što bi me ekstremno zabavilo i pomoglo mi da kroz fotografiju iskažem svoja sećanja na školske dane, razmišljam …da to možda i nije tako loše. 
Nemam još zvaničan stav, da li sam za ili protiv, ali ako će to biti neki fashion komad kao što su ovi Dragane Ognjenović – lajkujem. 
A vi, šta vi mislite?
 
Tekst: Ivana Đorđević
[Top]

NESPORTSKO PONAŠANJE

_K170805ok

Što se ja ne razumem u sport, nekad me sve bude sramota! Razlikujem naravno klubove, sportove, novinar sam, moram da baratam terminima.  Interesantan mi je izraz nesportsko ponašanje. Jer to često srećem u životu. Evo zašto. Uzmimo primer fudbal….

 Sve počinje euforično. Igrači izlaze na teren. Počinje pesmom. Unapred se zna broj igrača. Neki drže ruku na srcu dok ide himna, neki samo ćute i slušaju. Čekaju da počne. Dobijaš poen kad protivniku zatreseš mrežu. Tu mrežu uvek neko brani, pa koliko uspe da odbrani napad.

Znam i šta je faul. Kad udariš protivničkog igrača, onako krvnički iz sve snage! Toliko jako da padne i previja se od bolova. Za taj gest kažu – nije sportski. 

Šta još znam. Da ceo teren ima neke linije i ograničenja koja treba da pratiš. Postoje i neka prećutna pravila. Ne smeš da iritiraš. Ni publiku ni saigrače. Moraš da znaš kako da te poštuju čak i oni koji te ne vole. Moraš  da vladaš sobom. Da te u tome ne omete ni psovka, ni kiša, ni sneg. Da igraš po klizavom terenu, ako treba. Da primiš udarac u glavu. Da se odmah vratiš na teren, koliko god da boli, ukoliko je to za tvoj tim.

Emocije smeš da imaš, ali dozirano. Da kada gubiš, ne budeš ljut. Da ne psuješ sudiju. Da dostojanstveno istrpiš poraz. Makar dobio prvo žuti, pa crveni karton. Da ne daš da te bes vodi. Da budeš svestan da ima nameštenih utakmica. Izrežiranih situacija. Niskih udaraca….I da neko uvek ostavi srce na terenu. Da kada sudija odsvira kraj…budeš siguran da ćeš iduću utakmicu odigrati sigurno bolje. 

I u sportu, kao i u životu moraš da budeš IGRAČ.

 

U kom delu tačno ste zaboravili da pričam o fudbalu?  

 

Piše: Ivana Đorđević

Foto: Milan Kostić

Frizura: Vesna Maksimović

 

[Top]

VODIM VAS NA 24h ELEGANCIJE U BELOM DVORU!

Ambijent ispred kraljevskog zdanja krasili su oldtajmeri

Ambijent ispred kraljevskog zdanja krasili su oldtajmeri

Beograd je sedmi put po redu bio domaćin manifestacije “24h elegancije”. U raskoši Belog dvora, uz čivas i priče o modi i baletu, okupile su se probrane zvanice iz svih društvenih sfera. A evo kako je to izgledalo uživo.

 

[Top]